Црквено-народни сабор ''Крушедолска звона 2008'' биће одржан у суботу, 10. маја код манастира Крушедол на Фрушкој гори. Реч је о традиционалном окупљању поводом обележавања прогона Срба из Западне Славоније 1. маја 1995. године. Ова се манифестација до прошле године одржавала у месту Чортановци, општина Инђија, а онда је у договору са владиком сремским Василијем за место сталног окупљања одређен манастир Крушедол. У 2008. манастир Крушедол обележава пет векова од свог оснивања, што ће такође бити од посебног значаја за овогодишње окупљање и обележавање 160. годишњице од проглашења Српског војводства.
Пише: СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ Над Острогом се надвише мутни облаци, а ветар, уз чудан фијук, заталаса лиске на дрвећу и бујну траву на тлу. Тек је минуло подне мајског дана, а видик се затамни уоколо планине. Сунчевих зрака нигде – сакрили их тмасти ниски облаци.
Манастир ОСТРОГ Обасјан је само Храм Светог Василија Острошког у каменим недрима гордог Острога – светлошћу без видног извора. Мошти Светог Василија Острошког Чудотворца су биле изложене тог 12. маја 2007. године и пред њима је клечао и молио се Богу и Светитељу тридесетогодишњи Сава Вуковић из Београда. Старином је из једног села у околини Цетиња. Преселио се пре неку годину у Подгорицу - ватрено заговарајући државно отцепљене Црне Горе од Србије, уз тумачење да становници Црне Горе нису Срби, да њени верници не припадају Српској православној цркви, те да сви манастири и цркве у Црној Гори мора да буду власништво „Црногорске православне цркве“. Јуришао је, с вршњацима, на српске светиње, вређао свештенике и качио нове црногорске (несрпске) заставе по светим српским храмовима. Припадао је групи разбеснелих несрба, у којој су, поред православних верника, радо деловали и Срби католичке и муслиманске вероисповести. Њима су се, мада опрезно, придруживали и Шиптари исламске вере. Сви су се истицали својим новим „црногорским језиком“, изговарајући српске речи извештачено - онако како то чине Хрвати из Загреба и Загорја, којима то не треба замерати, јер им је српски језик страни језик.
Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
НОВИ НАСРТАЈ УНЕСКО-А НА СРПСКЕ СВЕТИЊЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
У Епархији рашко-призренској са неверицом и резигнацијом примљена је вест да УНЕСКО припрема нови поход на српске светиње на Косову и Метохији.
УНЕСКО је познат по свом неславном деловању на Косову и Метохији у протеклих неколико година, почев од доласка међународне заједнице 1999. године. Већ са слањем првих мисија на Косово и Метохију и издавањем званичних Извештаја са њихових обилазака, као и са активностима које су следиле, УНЕСКО се отворено и недвосмислено ставио на страну шиптарске побуњеничке мањине, потпирујући тако и подржавајући њихове безаконе тежње за одвајањем дела територије државе Србије.
Зато што је ту српски корен и српско стабло;
Зато што је ту српска духовност;
Зато што је ту српска уметност;
Зато што је ту српски идентитет и генетски код;
Зато што је ту српско памћење;
Зато што су ту српске цркве и манастири;
Зато што смо чекали петсто година и нисмо одустали;
Зато што као и народ Израиља можемо да чекамо
двадесет векова и нећемо одустати;
Зато што ни један народ на свету не даје своје;
Зато што се не одричем предака;
Зато што не мењам презиме;
Зато што не мењам нацију;
Зато што је српско;
Зато што је наше и биће наше ако буде Србина!
(Бојан Суђић – уметнички директор Симфонијског оркестра, професор на ФМУ)
Cijim domovima danas prolazis ?
Šta osvecujes ?
Slabo Srba u tvojoj Krajini, gdje smo te slavili iz sveg srca, danas ima.
Mirise li Tamjan iz domova danas ?
Krste li se ljudi?
Pale li svijece ljubeci ih tvojim imenom ?
Pominjes li nam mrtve pred Bogom, sveti Djurdje nas?
Cujes li još naše molitve kao nekada kada je cijeli grad ovog datuma ,6 maja, hodao gradom sa tvojim imneom u srcu ?
Kada
smo ustajali u zoru i trcali da se umivamo rosom ovog dana, jer nam je
receno da æemo nositi tvoju i Boziju blagodet cijele godine
Ima li molitve, Sveti Georgije, da ti i sada dolaze iz te male provinicije ?
A tebi ne znaci broj, jel da, tebi znaci jačina.
Pa
evo, htio bih te ja pozdraviti, svom svojom snagom, htio bih zahvaliti
za tvoju onu blagodet,koju si prosipao preko moje kuce, svakog 6 maja u
godini.
Погледајте блог девојчице Јоване са Косова и Метохије која има свега 11 година и која на овакав
начин покушва да упозна некога и да барем на кратко заборави где живи и
како живи. Блог има назив ''Моје су небо везали жицом'' а покушава да прикаже свакодневни живот српске дјеце на Косову и Метохији. У сваком случају препоручујемо да погледате и да им се можда и лично јавите. Адреса: http://jovanakosovka.blog.co.yu
Иван Фумић: ''Католичка црква у Хрватској посљедњи бастион усташтва''
У Јасеновцу је 20. Априла 2008. обиљежена традиционална комеморација пробоја заробљеника
из логора а учествовало је око 2000 посјетилаца. Том приликом Иван Фумић иначе
на функцији Предсједника Савеза антифашистичких бораца Хрватске и један од
данас ријетких преживјелих логораша изјавио сљедеће:
"ustaše imale izdašnu pomoć većeg dijela katoličkog
klera, koji i danas kao posljednji bastion brani taj poredak"
Никад нећу заборавити свој први сусрет са мојим пријатељем Гораном. Ишао сам још у основну школу у пети разред, било је то давне осамдесет и неке године. Једног јутра ја тако идем, било је прилично хладно, кад видим да испред мене на једно двије стотине метара стоји крупан црн момак и за више од двије главе већи од мене и гледа у мом правцу. У први мах помислих ''Можда не чека мене јер ако ме чека то онда није добро.'' Не знам какво је сада стање у школама али тада је владао ''закон јачега'' и свако старији је ''имао неоспориво право'' да било којем млађем од себе удара ''чвеге'' кад год му се то прохтије а свака непослушност према старијим па макар то било и само годину дана разлике је била најстрожије кажњавана. Тако се мени почеле мотати у глави црне мисли али све мислим у себи да можда не чека мене тај црни ''главати'' момак, кад тада видим да млати према мени руком и виче ''Ајде, ајде..''
Свети
Георгије је рођен у Кападокији у Малој Азији. Родитељи су му били
једни од угледнијих хришћана. Такођер је био један од високих
војних дужносника у армији римског Цара Диоклецијана, али након
што
је исти Цар почео да прогања хришћане у царству напушта војну службу
и након смрти своје мајке све своје имање подијели сиротињи и пође
у престолницу да наговоти Цара Диоклецијана да прекине са прогонима
хришћана.
Он
је тада позвао Цара да принесе жртву хвале Богу, Господу Исусу
Христу и одрекне се својих лажних богова. Цар, разјарен Георгијевим
поступком, наредио је војницима да га муче најстрашнијим мукама..
Муке које је Светитељ издржао превазилазиле су људске снаге и нису
могле бити објашњене ничим до
чврстом вјером у Бога.
Чак су и
муцитељи у страху се завјетовали да ће узети хришћанство као и многи
присутни а међу њима и царица Александра.
Moj chukun chukun djed je doslelio negdje iz Crne Gore na prostore Krajine prije vise od 300 godina bjezeci od turskog jarma i turske sablje. Tadasnja Austro-Ugarska monarhija je ponudila gostoprimstvo nasim precima u zamjenu za vojno sposobne da se prikljuce borbi protiv Turaka koji su imali osvajacke namjere prema ostaku Evrope.
Nasi preci ne samo da su se drage volje prilkljucili borbi protiv Turaka nego su se cak istakli i cesto bivali kljucni faktor u borbama. Austrijski car je licno dao Srbima autonomiju i sva prava kao manjinskog naroda usprkos negodovanjima tadasnjeg hrvatskog plemstva.
КЊАЗ ДАНИЛО I ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШ ступа на престо Црне Горе као световни владар, после смрти свога великог претходника Владике Рада. И ако је у тестаменту именован од самога Владике као наследник престола, што се сматрало да он тпеба бити, Митрополит, млади Данило отступа од дотадашњег обичаја и дели световну од духовне власти Он постазе "КЊАЗ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДА" а за Митрополита изабраше и поставише Никанора Ивановића. То се све доголило год. 1852.
Овај гест младога Данила схваћен је у једном лелу Црне Горе, па и у Самој породици Петровић-Његош као револуционаран. Незадовољство је избило, али је брзо угашено и незадовољници строго кажњени, а неки протерани из Црне Горе (Перо и Ђорђије Петровић). У Русији се нису противили одлуди млалога Данила, па су му потврдили књажевско право и достојангтво, а после тога следовало је признање и француског и аустријског двора. Доцније му је чак Француска царска породица и кумовала при крштењу ћерке.
CakiTheDjet : Gde mogu naci jos Crnogorskih i Guslarskih pesama?
DOMACIN : Zbog navale spamera smo opet primorani da zatvorimo opciju chata - opcija je moguca samo za registrovane clanove.
bilja-ch : caooo sale srbine gde si javi se
bilja-ch : sasa jesi li tu
Brat Srbin : Ој Косово душо Србска тебе добро памти турска, памтиће те и остали који буду тебе дирали!!!!
Krajisnik T : Krajina je srpska djedovina!!!!!SMRT HRVATSKIM OKUPATORIMA!!! VELIKA SRBIJA
FL_Срби : Сретна Слава Св. Ђорђа браћи и сестрама Србског рода који данас славе! "Помог'о нам Бог и Крсна слава. Родила нам у пољу 'шеница и у брду винова лозица. 'Челе нам се ројиле, краве телиле и овце близниле. Бог нам дао рода и берићета, а Крсна нам слава на помоћи била."
driq7 : neka nam je srecna slava sv.Djorde
Bata Kole : Срећна слава свим Србима који славе Ђурђев дан!!!
Ljiljana_bg : Срећна слава свима који данас славе!
ISUSOVA MOLITVA - PROTOJEREJ SERGEJ CETVERIKOV
.jpg)
Зато што је ту српски корен и српско стабло;
АУТОР: ДОМАЋИН
