|
СВЕТИ САВА - SVETI SAVA
Живимо у
вријеме чуда а да тога многи од нас нису свјесни. Једно од највећих чуда данас
је управо Свети Сава. Као што је Матија Бећковић рекао једно од чуда је градња
храма Светог Саве у Београду, чудо је по монументалности грађевине и времену у
којем се гради. У доба кад нам је материјално најтеже и кад смо одрођени од
своје вјере и рода градимо највећи споменик православљу и светосављу. А чудо је
и то да су Турци управо на том мјесту 27. априла 1594. године спалили мошти
светитеља па нам Матија опет указује на ово чудо јер је тим чином Свети Сава
обиљежио мјесто гдје ће му бити подигнут највећи православни храм ну том дијелу
свијета. Толико је чуда везаних за Светога Саву да их је тешко и набројити.
Дешавају се сваког дана само их неки примјете а неки не, па вас позивамо
да они који имају очи нека виде, који имају уши нека чују а они који имају срца
нека осјете Светога Саву који је увијек са нама.
Уредник ОјКрајино.цом
Највеће остварење Светога Саве је то што је
остваривао Христов пут и извршавао његове заповијести.
Уредништво ОјКрајино сајта даје свој скроман
допринос Светосављу тако што смо основали ИНТЕРНЕТ БИБЛИОТЕКУ и
дали јој име СВЕТОСАВСКА ИНТЕРНЕТ БИБЛИОТЕКА. Тиме желимо да омогућимо многима да сазнају
више о Светосављу и нашем
светитељу и просвјетитељу Светом Сави а и о другим сличним темама.
Прослављати Светог Саву значи сазнавати и учити.
 АЛБУМ
СЛИКА О СВЕТОМ САВИ
РУБРИКА О
СВЕТОМ САВИ НА ФОРУМУ ОЈКРАЈИНО
Кратка биографија
Свети Сава био је најмлађи син
великог жупана Стефана Немање, његово световно име је било Растко.
Не зна се тачно година његовог рођења, обично се помиње 1169. или 1174.
(некад и 1175.). Као младић побегао је у Свету Гору и замонашио се, тада је
добио монашко име Сава.
После неколико година, његов отац се одрекао престола и замонашио се. Њих
двојица су заједно сазидали манастир Хиландар на Светој Гори.
Свети Сава је издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске православне
цркве и постао њен први архиепископ 1219. године.
По повратку из ходочашћа у Јерусалим, пролазио је кроз Бугарску. Ту је преминуо
14. јануара 1236. и био сахрањен у бугарској престоници Трнову. Његов синовац,
српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, је после годину дана
пренео његове мошти из Трнова у манастиру Милешеви.
Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле узео и
однео у Београд и спалио их на Врачару 27. априла 1594. После ослобођења од
Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на том месту подигну
храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети
Сава урадио за свој народ и Цркву.
Као светитељ празнује се 27. јануара, или 14. јануара по јулијанском
календару. Празник Светог Саве - Савиндан обележава се као школска слава у свим
школама у Србији.
По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се
налази у манастиру код Пљеваља.
Фреска
Светог Саве и његовог оца Стефана Немање
Св. САВА - ПРВИ АРХИЕПИСКОП СРПСКИ
Једног дана, у престоници старе српске државе Рашке, у граду Расу
(данашњем Новом Пазару) велики жупан Стефан Немања седео је замишљен. Његова
жена велика књегиња Ана, приђе му и упита га: -"Сада, кад си мачем и копљем,
мудрошћу и одлучношћу, основао јединствену и велику српску државу, кажи ми зашто
си замишљен? Шта те мучи"? -"Иако већ имамо два сина, Вукана и Стефана, нека су
нам живи и здрави, морам ти рећи да би желео још једног. Биће у овој великој
држави за сву тројицу довољно и области и посла - одговори велики жупан". -"И ја
бих желела" - рече му Ана, загрливши га. "Молим Бога да нам се ова жеља испуни."
Овако су разговарали Стефан и Ана пре више од осам векова, око 1175. године.
"Много година проћи ће и не роди поменута, благочастива Ана" - каже у свом
животопису Теодосије, један од биографа Светог Саве. Но, велики жупан Стефан
Немања и његова жена Ана нису губили наду у испуњење ове њихове велике жеље.
"Господе Боже, Сведржиоче, дај нам по благости твојој да доживимо још једно
мушко дете, које ће бити утеха душе наше и наследник државе наше и старости наше
на чијој ћемо руци, легавши, починути" - записа Теодосије да се мољаху родитељи.
"И заједничке ти завете дајемо: од зачећа детињега одлучићемо и сачуваћемо се,
свако за се, у чистоти тела све до краја живота". И најзад, та њихова жеља
Божијим милосрђем је услишена. Стефан Немања се толико обрадовао да је одмах
прекинуо лов, и појурио у двор. Успут је наредио да рођење његовог сина огласе
на свим црквама и манастирима. Затим је објавио да се народ три дана весели уз
јело и пиће. Владарима суседних држава послао је поклоне са вешћу да је добио
трећег сина. У знак неизмерне захвалности Немања је на највишој кули свога двора
подигао главу према небу и рекао: "Боже, Теби хвала!".Од ране младости Растко је
испољавао велику љубав за богослужење и пост. Кад је ушао у седамнаесту годину
узраста, спремали су га да влада земљом а и за женидбу. Но младић је желео да
избегне свет и да се одвоји од свих. Немањин двор је био пун монаха, и они су
долазили из далеке Свете Горе по дарове. Растко са њима оде у Свету Гору. Тамо
се замонаши и добије име Сава. Провео је дане и ноћи у посту и молитви.Његови
родитељи су жалили због његовог одласка у Свету Гору. На крају, ипак су се с'тим
помирили. Чак су схватили да је њихов син добро урадио. Немања и Ана су се убрзо
и они замонашили у манастиру Студеници.Сава је долазио у Србију да мири своју
завађену браћу на моштима свога оца Симеона (у монаштву). Сава је са својим
братом Стефаном Првовенчаним саградио манастир Жичу.Једно време је провео у
манастиру Студеници. Ту свара духовни центар српске државе. Пуних осам година он
је игуман тог манастира. Отвара прву школу. Обнавља запустеле цркве и манастире.
Ствара прву српску болницу. Стефан Првовенчани је био нестрпљив, па је краљевску
титулу затражио од римокатоличке цркве. Сава је зато желео да српска православна
црква постане самостална, да може давати краљевске титуле.Године 1219. Свети
Сава одлази у Никеју и од тадашњег патријарха и цара добија дозволу да Српску
цркву учини самосталном и независном од охридског архиепископа. Никејски
патријарх је Саву произвео у епископа српског и одлучио да друге српске
архиепископе у будуће не посвећује патријарх у Никеји нити охридски архиепископ,
већ да то чине епископи српски на своме сабору. Са овим важним одлукама, свечано
дочекан од браће и велможа, Сава се вратио у Србију са новим ученим монасима и
књигама. За седиште првог српског архиепископа био је одређен манастир Жича. У
договору са краљем и велможама, Св. Сава је извршио промене у црквеној
организацији, основао је девет епископија и на места епископа довео српске
монахе. За 14 година, колико је управљао Српском православном црквом
(1219.-1233.), Сава је њу учврстио, материјално обезбедио и одредио које народне
послове има да обавља. Такву је улогу Српска црква задржала годинама, а и до
данас је остала битан државни и културни ослонац српског народа.У повратку са
другог путовања Св. Сава је стигао у ондашњу престоницу Бугарске, у Трново. Хтео
је да лично преда одлуку да Бугарска црква буде самостална. Ту је назебао и
разболео се. Сава је умро у Трнову, 14. јануара 1235. године.Краљ Владислав
пренео је 1237. године његове мошти у манастир Милешеву. На његовом гробу су се
многи исцелили. Чак су и Турци долазили Сави на поклоњење. То је сметало Синан
Паши и он је 1594. године пренео мошти и спалио их на Врачару.Крајем 18. и
почетком 19. века прослављење Светог Саве се претворило у "националну прославу,
школску свечаност, празник матерњег језика, словенске идеје, словенског
јединства и наде у бољу будућност", пише Милош Црњански. "Народни обичаји све су
се више мешали са чисто црквеним обредима. У школама се реже славски колач,
говорило се о славној националној прошлости, скупљају се дарови и поклони за
издржавање националних школа, за васпитање сиромашних ученика, а затим пева се,
игра и весели. То је прави ђачки сабор." Остало је записано да је дан Светог
Саве (Савиндан) прослављен као школска свечаност већ 1735. године.Тропар (глас
3):Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси;
первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив
тоје духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси
всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак,
чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.
Светитељ Свети Сава је облик и начин живота
Српских православаца и Христов одговор свим онима који мисле да могу да униште
српство и православље.
Не вреди да нас мрзите и уништавате јер
знајте да на мјесту гдје спалите наше кости нићи ће нови храмови небески.
 |
|
