100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА ЂУЈИЋА

27. Фебруар 1907. -  27. Фебруар 2007

100 година од рођења духовног и народног пастира.

Када је Бог јудејском Цару Соломону понудио да узме од њега шта год жели он је тада од Бога затражио само да му дарује разум како би могао праведно да суди своме народу а Бога то веома обрадова па му онда за награду даде и таква богатства каква никад ни прије ни послије један смртник није имао нити ће имати. Цар Соломон је користећи свој разум од Бога му дат, написао и стихове пјесама које су и данас непревазиђени и тако је ушао у вјечност.

Цар Лазар прије битке на Косову изабрао је себи и свом народу Царство Небеско умјесто царства овоземаљског јер је Царство Небеско заувијек и непролазно а царство земаљско малено и пролазно и тако себи обезбједио вјечни живот и славу.

Момчило Ђујић православни свештеник из села Стрмица код Книна је себи одабрао много тежи пут. Пут којим нико није хтјео да пође. Господњи путеви познати су само онима који жарко желе да пођу тим путевима. Они који су слушали службе тада младог православног свештеника оца Момчила Ђујића кажу да су имали осјећај да је сам светац говорио на проповиједима и служби божијој. Шта је онда могло једног младог свештеника да натјера да скине мантију и узме оружје и стане у одбрану свог народа овоземаљског?

Момчило Ђујић је увидјео да ће народ да страда као никад до тада и да ће хорде зла да навале у православну Далмацију кољући и палећи куће и цркве и управо то један свештеник пун љубави према Христу, Богу и Светосављу није могао да дозволи јер је видјео да у рукама има судбину свог народа. Да је још један Момчило Ђујић рођен у Славонији тада сигурно не би имали Јасеновац и Стару Градишку. Да Војвода Ђујић није тада урадио оно што је урадио српска Далмација би имала веће страдање од тада српске Славоније.

700 000 невиних душа лежи у Јасеновцу а Даламција нема Јасеновац - тако се улази у царство Божије на велика врата.

Оче Момчило нека ти је вјечна слава и велико хвала

Момчило Ђујић је рођен у селу Ковачићу код Книна 1907. године. Основну школу је завршио у Книну, а Богословију у Сремским Карловцима. Прву дужност православног свештеника обављао је у Стрмици код Книна. Оснивач Динарске четничке дивизије 1941. године, а у емиграцији после Другог светског рата оснивач покрета "Равна Гора".  Момчило Ђујић се у првим данима усташког злочина над Србима у околини Книна, кад је само у мају и јуну 1941. године убијено око хиљаду Срба, ставља на чело покрета отпора и формира Динарску четничку дивизију која је до краја рата углавном штитила Србе на тромеђи Лике, Босне и Далмације од усташког терора. На Видовдан 1942. године Момчило Ђујић, као командант Динарске четничке дивизије указом краља Петра и Владе из Лондона добија високо признање српског четничког војводе. Једини је преживјели војвода који је успјео да оде у емиграцију и то 1945. године у Палманову у Италији. У емиграцију је заједно са Ђујићем стигло око 12.000 бораца те четничке дивизије. У Чикагу је 1948. године формиран четнички покрет "Равна Гора", чији је војвода Ђујић био доживотни председник. Био је и издавач лист ''Србија''.   Покретач је многих акција међу српским исељеницима у иностранству, где је тако изграђено више од 100 православних храмова. Покрет "Равна Гора" много је помагао Србима у Книну и околини, а највише у периоду постојања Републике Српске Крајине. Војвода Ђујић је умро 11. септембра 1999. године као последњи који је носио титулу Српског Војводе.