

Странице посвећене
добробити
нашег народа,
гдје год се налазио
Љути Крајишници
ОЈКРАЈИНО САЈТ
У НОВОМ ИЗДАЊУ
Захваљујемо
свима који нас подржавају и дају нам вољу да наставимо наш рад на
овој интернет презентацији.


''Бог је наша Нада и наша Радост и наш Путовођа и наш Промислитељ и
Старатељ и наш Спаситељ.''
''Држава се чува оружјем, а нација
језиком и писмом.''
''На развале царства
јуначкога,
Засја света Милошева правда'' (Његош)
Када
човек
остане без вере и
живота
по вољи Божјој
ради свога немара и лености, полако али сигурно остаје и без своје
нације и свога народа.
(Св. Николај Жички)
"Крајишкиња
ме је мајка родила,
Све да волим она ме, учила.
Са вером у Бога, мајка рађала,
Па ми душа као небо велика...
"

''Истина је најоштрија сабља,
а вријеме најбољи судија.
Светијег не има позива,
Но бити чувар истине и правде.''
''Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.''
Исус
Христ

ПОКЛОН ПОСЈЕТИОЦИМА:
ОЈКРАЈИНО КАЛЕНДАР ЗА
2007 ГОДИНУ-ПДФ
ИЗДВАЈАМО НОВЕ ПДФ КЊИГЕ:
НАРОДНЕ
ЗДРАВИЦЕ
НОВО!
МОЋ
КОМУНИКАЦИЈЕ - ПИШЕ УРЕДНИК ДОМАЋИН
НОВО!
СПИСАК
''ЛОГОРИ ЗА СРБЕ'' (пдф формат)
Поклон
посјетиоцима пјесма са новог албума Прелџија>>
Braci
preko okeana
Нови хит
дует Миљан Миљанић и Вера Матовић
''ИЗБЈЕГЛИЦА''
Слађана Ристић
Ој, Крајино лијепо ти је име

ИСТОРИЈА ЦРНЕ
ГОРЕ - ''НИ ПО БАБУ НИ ПО СТРИЧЕВИМА''
Свједоци
смо стварања једне умјетне нације у Црној Гори тј. Црногораца и манипулисања са
историјским чињеницама гдје се категорички искључује и одбацује историјска
чињеница да је Црна Гора производ јунаштва и чојства искључиво српскога народа.
Иде се и до те мјере гдје се тврди да се Срби и не спомињу као житељи Црне Горе
него се искључиво говори у ранијем периоду о ''Дукљанцима'' а у новијој историји
искључиво се спомиње термин ''Црногорци''. Како би унапред спречили осуду о
етноцентичности овог сјајног историсјког текста којег вам премијерно доносимо и
по први пут објављујемо на интернету, желимо да кажемо и то да заиста нема ништа
лоше у прављењу нових нација као што су Црногорска, Скопљанска или било која
друга. Оно што је лоше је то да се историја искривљује како би тренутно
послужила као средство задобијања власти, и некох других циљева. Зиста би било у
најбољем интересу новонасталих нација да историју уче онаквом каква је заиста
била јер је то грана науке која не трпи исправљања и на којој се базира читава
будућност било које нације. Ако је историја једне нације или народа искривљена
то би личило градњи куће на кривим темељима и водило исту у пропаст.
Текст који вам доносимо је иако је писам далеке 1948 године
веома једноставан, лак за читање и разумијевање и прије свега писан веома
занимљиво са доста занимљивих историјских детаља. Доносимо вам један краћи
одломак тескта да сами просудите је ли текст вредан ваше пажње.
...Године
1714,
Турци опет послаше на Црну Гору силну војску,
под командом свога великог восковође Думан-паше Ћуприлића.
Владика Данило бешеотишао
у Русију да тражи помоћ
за Срлство и за Црну Гору, а земљом управљаху племенски
главари — сердари и војводе. Када стиже силна Ћуприлићева
војска на границе мале Црне Горе она ту срете спремно
све, и мало и велико, да се боре са Турцима. Ћуприлић видећи
одлучност Срба, смисли грдну превару. Он позва црногорске
главаре да тобоже, учине договор о миру. Даде им тврду веру да им је живот на
томе састанку обезбеђен. Они се преварише
и повероваше овом безобразном и лукавом Турчину, па њих
најодабранијих 70 пође на састанак.Турци
их дочекаше, из заседе их нападоше и у крвавом
окршају убише 35 а 35 рањених савладаше и ухватише. -Пошто
одбише да издаду Црногорцима наредбу за покорност
и предају Турцима, Ћуприлић нареди те их све набише на
оштро коље на обали речице Ситнице и тако умреше као мученици
за Крст Часни и за Српску Слободу...
...Млечићи
направише грдну срамоту и највеће
хришћанскоско
издајство у историји. Онн
паши Ћуприлићу
предадоше тај цео
збег. То су бнле само жеке, девојке и мала дечица и нешто
стараца; јер одрасли беху остали у планине да се боре са Турском
силном војском. Турци све старце и децу поклаше, а
женске у ропство одведоше. Рачуна се да су ту, у Приморју
Которском, Турци, по издаји Млечића и по наређењу Ћупри-лића,
заклали преко 700 српских дечака.
Од тога доба, па до пропасти Млетачке Републике, није
више никада било пријатељства нити савсза међу Србима и вероломнрх
Млечића...
Читав
текст
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И ЊЕНА УЛОГА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ
NOVO
!!!
U izdanju SPC Vinkovci iz štampe izašla nova
džepna publikacija:
"ШТА РАДИТЕ НЕДЕЉОМ ПРЕ ПОДНЕ"
Knjizicu mozete poruciti na mail:
protaazo[at]gmail.com
ili na mob:+ 385 (0) 98-270334
Onaj koji kleči pred Bogom može stajati pred
svakim. !
www.vinkovci.ovde.com
КЊИЖИЦА"ШТА РАДИТЕ НЕДЕЉОМ ПРЕ
ПОДНЕ "ИМА ЗА ЦИЉ УПУЋИВАТИ ВЕРНИ
НАРОД НА УЧЕСТАЛО ПОСЕЋИВАЊЕ И УЧЕШЋЕ НА НЕДЕЉНИМ
И ПРАЗНИЧНИМ БОГОСЛУЖЕЊИМА
НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ.

ВАСОЈЕВИЋИ
Поклекнуше четири тисуће,
Набрекнуле мишице од кама
И лукови с бесом зазвонише.
Ко гледаше никад неће више
Удар муње што небеса слама.
А кад бојне одапеше стреле,
Гром затутња сред Косова равна,
У три лесе мрки се повише
И кретоше - - к'о кад ветар брише.
Трули откос преко поља травна.
Прва леса црне крчи путе,
Друга стопе крвљу им залива,
Трећа песму убојницу пева:
''За крст часни, децо Васојева!''
- С лелеком се лепа песма слива.
И бише се и секоше Турци,
Док ножеве пребише до кора.
Тад још једном споменуше Бога
И падоше један крај другога
- Мрки, неми, као бор до бора...
Пјесник:
Драгољуб Филиповић

Подаци Комитета за прикупљање података о
извршеним злочинима против човечности и међународног права у
Београду.
СПИСАК
''ЛОГОРИ ЗА СРБЕ'' (пдф формат)
СРПСКЕ
СЛАВСКЕ ПЈЕСМЕ УЗ ГУСЛЕ
Албум са благословом Његове
Светости Патријарха Српског Павла.
У сусрет надолазећих празника
ОјКрајино вам поклаља албум старих изворних гусларских пјесама у
извођењу гуслара Копривице Ђорђа и Стевана Мише Попивића.

Ја сам ИСТИНА, а
ви ми не верујете;
Ја сам СВЕТЛОСТ, а ви ме не видите;
Ја сам ПУТ, а ви ме не следите;
Ја сам ЖИВОТ, а ви ме не иштете;
Ја сам УЧИТЕЉ, а ви ме не слушате;
Ја сам ГОСПОД, а ви ме се не повинујете;
Ја сам БОГ, а ви ми се не молите;
Ја вас љубим као пријатеље, а ви Ме не љубите
АКО СТЕ НЕСРЕЋНИ ОНДА НЕ КРИВИТЕ МЕНЕ
ПОГЛЕДАЈТЕ АЛБУМ СА
ОБИЉЕЖАВАЊА ГОДИШЊИЦЕ ОЛУЈЕ 2007 У БЕОГРАДУ ИЛИНДАНА, И 4 АУГУСТА
ПРЕД ЦРКВОМ СВ. МАРКА



Ој, Крајино, земљо
изгубљена,
Отаџбино никад прежаљена! ...
© Лазар Кураица - Плавањац
-
Прочитај читаву пјесму
МИЛОРАД
С.
КУРАИЦА
.jpg)
Част ми је што
имамо прилику да на нашим страницама можемо представити једног истинског
чувара и сакупљача изворног народног блага Крајине; господина
Милорада С. Кураицу из Плавна код Книна.Такођер вам дајемо прилику
да прочитате неколико његових радова од којих препоручујемо књигу ''НАРОДНЕ
ПЈЕСМЕ ИЗ КНИНСКЕ КРАЈИНЕ''. Љубитељи изворних народних стихова сам сигуран
ће бити и више него задовољни садржајем ове књиге која има и веома богат
избор фотографија фолклора, крајишких ношњи и мотива. Вријеме као најбољи
индикатор правих вредности ће показати колико је био значајан овај подвиг
сакупљања
народног блага, рад и дјело господина Кураице али несумњиво је
да како и сам аутор каже ''Књиге не мјењају свијет али побјеђују
заборав.''
НАРОДНЕ
ПЈЕСМЕ ИЗ КНИНСКЕ КРАЈИНЕ- М.КУРАИЦА
ИНИЦИЈАТИВА
ЗА ОСНИВАЊЕ ФИЛМСКЕ КУЋЕ "КРАЈИНА"

АУТОРСКЕ ПЈЕСМЕ НАШИХ ЧЛАНОВА:
Са поносом вам представљамо
пјесме које су написали истканути чланови ОјКрајино сајта.
>>Кликни
|
КРАЈИНИ МОЈОЈ
Када погледам низ
брда Крајине моје
Раном зором када
сунце излази
А погледом прошетам
од Грмеча до Козаре
Јаз некакав у души
ми се јави
Истина тада горка ме
заболи
Нисам више ође поред
воде Сане
А ни поред Уне
сестрице њене
Јаче је нешто од
мене самога
Елем помислим каква
ли је то сила
Снаге так'е да ми
око засузи
Ријека туге к'о да
ће да потекне
По трави зеленој
пашњака мојих
Срце моје куцањем се
јави
К'о да оће нешто да
ми прозбори
А ни њему до људске
ријечи није
Зашто туго клета на
моја врата куцаш
Ерозију боли у
грудима да ми створиш
Можеш да пробаш ал'
успјети нећеш
Љубави је Крајина за
Крајишнике пуна
А дјеца њена
заборавит' је неће
©Вукашин
|
Маша за
ОјКрајино..
Лутање у пределе старе ил
нове
И рошлост што зове у дане ове:
Самотно, бесциљно, или далеко,
Од немила, недрага, печално неко.
Лутање бескрајно вечито моје
И ћутање дуго ко што је твоје:
Од стана до стана свакога дана,
Од села до града у ноћи што пада.
Лутање самотно, сетно тумара,
Ко овом песмом што просто умара:
Пустињом, шумом, водом, или сводом,
Далеким поселима као слободом.
Свако своје острво у себи
носи
У дубини душе
Свак опроштај проси
Утрвена стаза
Што гомила газа
Не води до излаза
Свако своје острво треба да краси
Да уништи лутање
Да се једном скраси
Да тиранство успори
Ил' да га угаси
Човјечанство спаси
©Маша |
ГОРАН
(једно потресно сјећање)
Никад нећу заборавити свој први сусрет са мојим пријатељем Гораном.
Ишао сам још у основну школу у пети разред, било је то давне
осамдесет и неке године. Једног јутра ја тако идем, било је прилично
хладно, кад видим да испред мене на једно двије стотине метара стоји
крупан црн момак и за више од двије главе већи од мене и гледа у мом
правцу. У први мах помислих ''Можда не чека мене јер ако ме чека то
онда није добро.''..
(c)
ДОМАЋИН
IZBEGLICA U SOPSTVENOJ ZEMLJI
Išao
je ulicom, polako i pognute glave. Nije još bio napunio ni
četrdesetu ali je izgledao kao da je već prevalio skoro pa još
toliko. Obučen skroz u crno,u istrošenim pantalonama i tankom
džemperiću, hodao je ulicama nepoznatog mu grada tražeći kako da se
prebaci nekako do još jedne ustanove gdje su mu obećali da će
sigurno saznati šta mu je bilo sa kćerkom i ženom...
(c) Srbo Peuljanac
ЛЕГЕНДА ИЗ 5095. ГОДИНЕ
Далека будућност 5095 године.
Групи туриста се обраћа вођа пута ријечима: ''Ов+
живјело једно Србско племе а сами себе су звали ''Љути
Крајишници''...
ПРИЧА О ТАНАСИЈУ
У мојој фамилији постоји прича о мом чукну-чукун-чукун дједу који се
борио против Турака или ''некрста'' (како су говорили наши стари).
Чак ни ријеч ''Турчин'' нико није хтјео да изговори сматрајући да ће
тиме можда привући лошу срећу. Тај мој давни предак о коме сам почео
да причам звао се Танасије а можда му је то име и допринијело да
буде сеоски ''Атанас'' или вођа сеоске крајишке чете како би се то
данас превело.
Читав текст..
АПЕЛ ЗА ПОМОЋ СРБИМА НА КОСОВУ
Апелујемо на вашу свијест и савјест да се обратите невладиној
организацију ''Мајка Девет Југовића'' и Попадији Светлани Стевић и
донирате зависно од ваших могућности.
Потресно свједочење о стварном материјалном положају Срба стању на
Косову.
''КАД
БИ ХЛЕБА БИЛО ВИШЕ''
|

Може ли се народу забранити пјесма?
Сигуран сам да може али можда неком другом народу осим Србима. На жалост данас
многе пјесме које пјевају о српским јунацима и о добу кад се борило за опстанак
нашег народа, постају непогодне и забрањено им је јавно извођење. На овим
страницама ћете моћи наћи доста таквих пјесама које не позивају на никакву мржњу
него пјевају о храбрости и поносу нашег народа а непожељне су од стране садашње
власти у Србији. Није нам циљ да провоцирамо нити да
ширимо националну мржњу него смо мишљења да се власти мјењају а пјесме остају.
Исто тако су и Турци бранили пјевати о Марку Краљевићу и само захваљујући томе
народ је схватио да те пјесме имају вредност те је било још драже пјевати
их па су се тако и одржале до дана данашњег.
Oj
Vojvodo Sindjelicu
Sini
sunce i obasjaj dvore
Sidji
Raso, sidji sa planine
Ratko, nas sokole
Sa Manjace krenuli su vuci
Vrati
se vojvodo
|

Милијана Миљанова
Поранила Црногорка на Морачу рубље прати
И повела Мивоја да самоћу уз њег' крати.
Јер у дому своме живе као двоје сиротана
Од кад сами остадоше већ годину ево дана.
Оца су му Турци смакли у крвавој бици лани
А он оста уз кољено к'о заклетва Милијани.
Горштакиња кршна ова, жена млада и лијепа
Подиже га и његује и к'о свака мајка тепа:
Расти мајци жељо моја, расти моје чедо драго
Осветниче мој будући, мој поносе, моја снаго.
Кад порастеш да осветиш свога оца харамбашу
И убијеш, ако Бог да зулумћара Омер пашу. Тог младога крволока што
Миљана мога смаче
Па му главу одсијече и на тврди двор истаче.
Да је кљују гавранови и остале сличне птице
А он да се наслађује док Миљану грде лице.
Сахранити нисам могла ту јуначку дивну главу
Што је широм Горе Црне у бојеве стекла славу.
Што по чојству и јунаштву равнога му не би ниђе
А Омер га на превару уби с' леђа кад га виђе. |
Душа ми је Косова стара
тврдо срце у горскога вука,
командант сам гвозденога пука
не бојим се цара ни ћесара.