|
СРПСКА АУТОХТОНА ИСТОРИЈА
0-1-2-3-4-5-6-7
Словени и Срби данас
Словени су највећа етничка и језичка група у Европи, чија се
бројност у свету процењује на преко 300 милиона. Уобичајена је
подела на три групе, на основу једва приметних језичких разлика у
граматици и реченичним структурама. Данас су Словени: Руси,
Украјинци, Белоруси, Русини, Пољаци, Чеси, Словаци, Хрвати, Бугари,
Лужички Срби и Срби.
Једна од негативних особина код Словена је неслога, па се на
Балкану, стицајем историјских околности и политичких превара, Срби
изјашњавају као: Муслимани (вера је некако постала народност),
Бошњаци (Срби исламске вероисповести), Горанци (говоре старим
српским дијалектом и славе Светог Ђорђија иако су муслимани),
Македонци (Срби из Македоније, где су столовали Драгаши и
Мрњавчевићи), Шокци (Срби који се крсте шаком, тј. католици), а од
српског стабла ће, нажалост ускоро отпасти и најстарија српска
област, Црна Гора из које су потекли Немањићи, Балшићи, Црнојевићи,
Петровићи, Карађорђевићи, Караџићи, Велимировићи, Бећковићи, Капори
и Тадићи. Ова проблематика око настанка нових нација је толико код
Словена замршена да не би на једну страницу стали сви случајеви од
Балтика до Јадрана.
Током бурне прошлости силом су нестали ови Словени: Поморјани,
Пољани, Вислани, Кашуби, Полабски Срби ,Ободрићи, Велети, Велунчани,
Моравци и Пруси које неправилно сврставају у Немце јер Старо-Пруски
није спадао ни у Германске језике, а камоли у једно од наречја
Немачког.
Срби међусобно називају по крајевима у којима живе: Далматинци,
Славонци, Босанци, Херцеговци, Крајишници, Семберци, Србијанци,
шумадинци, Војвођани, Сремци, Бачвани, Банаћани, Санџаклије,
Косовци, Црногорци, Бокељи итд. , а називају се Србима само у
контакту са људима који живе ван српског језчког подручја. Српском
језику припада сваки штокавски изговор на Балканском полуострву са
екавским, ијекавским и икавским наречјем.
Антрополошки се Словени тешко могу поделити, али уколико би се
направила нека подела, јасне границе не би постојале. Већина Словена
припада двема аријевских раса: Источно-Балтичкој и Динарској, док су
у изразитој мањини нордиска и медитеранска.
|
