|
СРПСКА АУТОХТОНА ИСТОРИЈА
0-1-2-3-4-5-6-7
Увод у несугласице о пореклу
Званична историја прапостојбину Словена смешта у предео између
северно - европских река Одре и Висле. По тврдњи историчара
следбеника бечко-берлинске школе, након великих померања народа,
започетих провалом Хуна у Европу 375. године н.е. , а која су
трајала до VII века, Словени преплављују
целу источну Европу и током бурних векова мање - више остају на
истим стаништима. Име Словена се у историјским списима појављује око
500. године н.е. , а прве податке о њима добијамо из дела Прокопија
Цезарејца и Константина Порфирогенита. Константин VII
Порфирогенит у своме делу О управљању царством пише: Они
воде порекло од некадашњих некрштених Срба, насељених с оне стране
Турске, у крају који се код њих назива Бојки, где су од давнина
настањени... Пошто су два брата наследила од оца власт над Србијом,
један од њих, преузевши половину народа, пребегне Ираклију, цару
Ромеја. Цар Ираклије га прими и као место насељења даде му солунску
област, где они подигоше град Сервију. После неког времена исти Срби
одлуче да се врате у своју земљу и цар их отпусти. Кад су прешли
Дунав, покају се, и преко стратега који је тада управљао Београдом,
јаве цару Ираклију да им додели другу земљу за насеље. И пошто Авари
беху опустошили римску провинцију Далмацију и Драчу, то цар овим
земљама насели исте Србе... Делови првих историјских списа у
којима се име наших предака јавља, углавном су мутни и нејасни.
Ширењем панславистичког покрета, историчари покушавају да одгонетну
истину о овој мирној, земљоделачкој раси. Нове теорије испливавају
из следећих разлога:
археолошких доказа о великој сеоби народа
нема толико да би се она назвала великом, наиме до сеобе је дошло,
али не у толикој мери и главни носиоци најезде су били вешти
ратници, Азијати Хуни, а не велики број германских племена која су
били потиснули Хуни,
што се тиче германских историчара, мали
ентитет Словена насељава за релативно кратко време половину старог
континента
на Балкану доласком Словена сви Илири и
Трачани који су избегли романизацију чудним чудом нестају, тј. брзо
се асимилују, што је немогуће јер Словени нису имали такве навике,
већ су склоно своме духу и језичком апарату, често узимали за жене
припаднице других народа и врло су лако учили све језике,
§
дела која говоре о ханибализму и
другим нечовечним појавама код Словена су написали Немци под окриљем
Ватикана, а сами себе надмашују између два светска рата лансирајући
лажи о себи као о чистом аријевском народу, а Словене називају
робовима и инфериорним родом, у чему се слаже и једна позната
америчка енциклопедија: A false etymology, popular in National
Socialist propaganda, derived "Slav" from "slave".
Даље Вам се показује само и ненаметљиво
да Срби као и сви њима сродни народи, Словени, нису репе без корена
и народ робова који је по Порфирогениту дошао однекуда са севера,
већ народ исти као и сваки други. О Порфирогениту се мало и писало,
али треба обзнанити још и следеће. Он је свој спис написао за свог
младог наследника и у танчине му објаснио како се затире неки народ,
поткопавањем његовог порекла. Био је човек развратан и неумерен у
свему. Такав човек није био историјски хроничар, већ тиранин. Његово
дело је послужило не истини већ лажима каснијих псеудо-историчара.
 
|
