|
СРПСКА АУТОХТОНА ИСТОРИЈА
0-1-2-3-4-5-6-7
Порекло имена Словен и Србин
Унаточ ранијем увреженом мишљењу да Словен значи роб, по латинском
SCLAVVS, данас постоји много више теорија. По
једној од њих Словенско име је настало од глагола словити, тј.
говорити, насупрот суседима који су говорили неразумљивим, немим
језиком, Немцима. Само немачко име карактерише и класичну немачку
хладноћу и мрзовољност, јер ако су неми, како то да нису и глуви.
Наш митолог Сретен Петровић у својој књизи Српска митологија,
поред ових наводи и тезу о добијању имена по старом божанству Слави
коју симболизује бели голуб, по аналогији Сканд – Скандинавци, Теут
– Теутонци, Брама – Брамани.
Последња, најмање позната теорија, највише одговара истини. Име
Словени је настало као сложеница у којој сло означава
светлост, сунце, а вени означава синове, потомке. Одговор на
то како вен може да означава сина, потомка налазимо и у називу
великог књижевног дела Горски вијенац, где се венац односи на
народ који живи у горама, али и у имену народа Венета. Немци и данас
Словенце и Чехе називају die Wenden.
Значења речи коло и сунце су
идентичног смисла, као и корени сл, сло, скло. Можда су баш
због тога латински писци име Словена записивали као SCLAVINI.
Онда тумачење имена Скадар као Колодар или Сунцадар исто тако може
бити тачно.
Што се тиче имена Срб, неки лингвисти га изводе од латинске речи
роб, неки од римљанске сандале сербулијане, неки од српа, али се
слависти се слажу да је пуно име Срба некада гласило Сораб и
односило се на све Словене, што ће рећи да су данас лужички и
балкански Срби наследници прадавног и славног имена, које је настало
у Индији. Конструкција имена је јасна, са префиксом со који
означава заједништво и раб што значи брат и слуга, али никако
слуга у негативном смислу, већ истог смисла као реченица у
православном обреду крштења у којој се каже: ...крсти се раб
божији – име... У старом Риму је живео SERVIE TVLIE,
он није могао да буде ропског порекла јер је био краљ и ту
SERVVS не значи роб већ слуга народу и роду у
најсветлијем смислу као и SERVATOR.
На санскрту Срб означава све најбоље и најдичније, вечну борбу,
јунака итд. Велтман, руски историчар у делу Атила и Руси, је
написао: Име Србин се од старине односи на војничке и ратничке
сталеже у Русији, те такво име означава војника, храброг човека,
који се вечно борио и од кога су постали сви данашњи Козаци у
Русији. Отац славистике и препородитељ националне свести код
Чеха, Јосиф Добровски у свом годишњаку за 1827. годину пише:
Истоветност Лужичких Срба и Балканских Срба није случајна. Она
потиче из прастарих времена када су се српским именом називали сви
тадашњи Словени, тј. пре него што је настало словенско име. Још
један од великих слависта, Тома Маретић, хрватски филолог и
лингвиста, у своме делу Словени у давнини, записао је:
Многи њемачки и руски историчари слажу се да је Херодот под
Трачанима подразумијевао Србе. Поријекло те ријечи они тумаче на
следећи начин: Међу Србима од памтивјека је живјело племе које се
називало Рашчани или Раси. У доба Херодота, ти Срби су живјели у
Малој Азији и на Балкану, у Тракији. По њима се и назвала стара
Рашка у Тракији око ријеке Расе, притоке Марице и око саме Марице, а
и средњовјековна Рашка великих српских жупана. Фрањо Рачки,
хрватски историчар и католички каноник, у свом делу Борба Јужних
Словена, пише: У почетку називаху се Славени домаћијем именом
Срби, тј. рођаци, а странци, специјално Њемци, звали су их Вендима
или Виндима. Под тим именом познају Славене и Грци и Римљани још од
седмог вијека прије Христа. Ширењем римског царства и Римљани
добијаху тачније податке о Вендима, тј. Србима, а када је уништена
стара римска држава нестаде старог домаћег имена Срб као опћенитог
свему роду те се он задржа код Полабских и Јужних Срба. Мађар,
Бењамин Калај у својој Историји Срба , тврди: По
испитивању најбољих научника сви словенски народи су се у прастаро
доба називали Срби, а Словени и Анти били су огранци ове породице...
Опште заједничко име Срби касније је забачено. Име Анти, већ у петом
веку по Христу настаје, а од шестог појављује се у хроникама име
Слави и Славини.
И поред различитих приступа у одгонетању значења
наших народних имена, у једном се већина слависта слаже, а то је да
историју Европе треба редефинисати.
  |
