Бранко Ћопић, рођен 1915.године  у селу Хашани код Босанске Крупе. Писац, пјесник, приповједач и политичар. Најчитанији југословенски писац свих времена. Своје приповиједи би почињао изјавом да је он дјете са Грмеч планине. Дјела су му већином била намјењена дјеци, али и одрасли могу да нађу ужитак читајући његова дјела. Сјећате ли се неких од његових дјела: "Орлови рано лете","Магареће године","Доживљаји Николетине Бурсаћа","Башта сљезове боје","Планинци", "Глуви барут","Осма офанзива","Поход на мјесец" и многа друга. До краја живота је боравио у Београду, гдје је и сахрањен 1984. године.

ГАВРИЛО ПРИНЦИП

Гаврило Принцип, рођен је 1894. године у мјесту Обљај код Босанског Грахова. Био је једно од деветеро дјеце. Историја га памти као атентатора на аустријског престолонаследника Фердинанда у Сарајеву, што је био и повод објаве рата Србији од стране Аустрије и почетак Првог свјетског рата. Атентат је извршо 28. јуна 1914. као припадник Црне Руке и Младе Босне.

Момчило Ђујић је рођен у селу Ковачићу код Книна 1907. године. Основну школу је завршио у Книну, а Богословију у Сремским Карловцима. Прву дужност православног свештеника обављао је у Стрмици код Книна. Оснивач Динарске четничке дивизије 1941. године, а у емиграцији после Другог светског рата оснивач покрета "Равна Гора".  Момчило Ђујић се у првим данима усташког злочина над Србима у околини Книна, кад је само у мају и јуну 1941. године убијено око хиљаду Срба, ставља на чело покрета отпора и формира Динарску четничку дивизију која је до краја рата углавном штитила Србе на тромеђи Лике, Босне и Далмације од усташког терора. На Видовдан 1942. године Момчило Ђујић, као командант Динарске четничке дивизије указом краља Петра и Владе из Лондона добија високо признање српског четничког војводе. Једини је преживјели војвода који је успјео да оде у емиграцију и то 1945. године у Палманову у Италији. У емиграцију је заједно са Ђујићем стигло око 12.000 бораца те четничке дивизије. У Чикагу је 1948. године формиран четнички покрет "Равна Гора", чији је војвода Ђујић био доживотни председник. Био је и издавач лист ''Србија''.   Покретач је многих акција међу српским исељеницима у иностранству, где је тако изграђено више од 100 православних храмова. Покрет "Равна Гора" много је помагао Србима у Книну и околини, а највише у периоду постојања Републике Српске Крајине. Војвода Ђујић је умро 11. септембра 1999. године као последњи који је носио титулу Српског Војводе.

Мајор Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић

Милан Тепић - Крајишки Милош Обилић (1957-1991), мајор ЈНА, из поткозарског села Комленица. "Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко" говорио је мајор Милан Тепић. Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту убојних средстава у селу Беденику у близини Бјеловара. Био је приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од усташа које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991.године, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе, и тако се придружио свом давном сународнику, ресавском војводи Стевану Синђелићу. У одређеном часу војницима је наређено да се повуку од главног објекта - на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом.

Странице: 1 - 2