|
Помозимо
обнову наших манастира
|
|
Посвета српским јунацима знаним и
незнаним
Ова рубрика пјесама је настала као наш одговор на тренутну дискриминаторску
политику која се води у самој Србији према српским јунацима и против једног
времена кад се борило за опстанак нашег народа. Већини пјесама са наше листе
забрањено је јавно извођење у Србији иако за тако шта не постоји прави разлог
или га ми не можемо схватити. Политичари заборављају да се народу пјесма не
смије бранити јер пјесме остају а власти се мјењају. Шта би било да су наши
преци послушали Турке и престали пјевати о Косовском Боју, Цар Лазару, Милош
Обилићу, Бановић Страхињи, Јанковић Стојану и свим другим јунацима? Историја би
кренула другим током. Тако ни ми данас не смијемо заборавити пјесме о Ратку,
Радовану, Божуру, Вељку... Наша је морална обавеза да ове пјесме не
заборавимо него да их сачувамо и предамо будућим нараштајима.
Основи критериј за избор пјесама у овој рубрици је био да пјесме
својим садржајем не смију позивати на националну или било какву мржњу или било
какву други облик расизма, шовинизма или нацизма. Ако сматрате да нека од
пјесама не подлијеже критерију или имате предлог да поставимо нове пјесме јавите
нам се на емаил :
admin@ojkrajino.com
''Теже је ући у народну пјесму него у историју''
Матија Бећковић
(Цар
Лазар se завјетује Царству
Nебеском)
''Величина јунака мјери се величином
онога против којег је јунак устао. ''
1 -
2
|
|
1
-
2
Sve je
nemoguce i sve je moguce - kad postoji volja postoji i nacin. |
Омогућено
само са Интернет Експолорером
Слушате молитву
посвећену српским јунацима уочи Косовског Боја:
''Господе Вичем К Теби''
Господе, вичем к теби, похити к
мени, чуј глас молеља мојега, кад вичем к теби.
Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као
принос вечерњи.
Постави,Господе,стражу код језика мојега,чувај врата уста мојих.
Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна
с људима који поступају неправедно, и да не
окуцим сладости њиховијех.
Нека ме бије праведник, то је милост, нека ме кара, то је уље за главу
моју, глава моја не ће одбацити, ако ће и више, него је молитва моја
против злоће њихове.
Расуше се по каменијем врлетима судије њихове, и чуше ријечи моје како
су благе.
Као кад ко сијече и теше, тако се разлетјеше кости наше до чељусти
пакленијех.
Али су к теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у тебе се уздам,
немој одбацити душе наше.
Сачувај нас од замке, коју метнуше, од
лукавства онијех, који чине безакоње.
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу проћи.
..........................
Матија
Бећковић:
''Мука Каже
Цијену Јунаку'' |
