Наша порука посјетиоцима:
Након
мањих проблема са нашим веб сервисом којег смо пребродили ево нас опет онлине, јачи него икад.
Ништа нас не може спријечити у нашој намјери да сачувамо ''Од
Крајине Благо'' у облику изворне пјесме.
Живимо у доба када је наш народ обавијен
можда најцрњом тамом још од свога постанка, кад наш душман мисли да је јак и кад
нам руше цркве, пале дједовину, протјерују, кољу и мрзе. Мрзе нас и
они којима смо добро донијели и којима смо помогли кад им је било најтеже. Није
им доста што су нас клали и убијали у најтежим мукама па онда организовано прали
цесту ватрогасним шмрковима. Суде нам као ратним
злоцинцима, а нас тамо ни нема. Хоће да нам и част одузму. Питам вас сад и
овдје: ''Хоћемо ли им то дозволити?'' Наш народ одгајан у духу јунаштва, чојства
и поштења то неће нити жели трпјети. Зато поносно подигнимо главу и нека се наш
глас надалеко чује.
У тако тешким
временима многи поклекну и узму туђинову вјеру и туђински језик а своје обичаје
забораве и одбаце као непримјерне и простачке. Народ прави обичаје а обичаји с
временом постану бесмртни и трају чак и онда кад народа нестане. У Малој Азији
много Грцких племена је од стране Турака потпуно збрисана, протјерана или
покрштена у католичанство. Једино што је остало до дана данашљенга од тих Грчких
племена су народне ношње, кола, приче и пјесме. Данас након толико вијекова
њихова пјесма се још чује да душманима и џелатима својим пркоси и леди крв у
жилама, при наступима грчких фолклора њихова кола се из поштивања и у спомен
увијек прва играју и њихове пјесме прве пјевају.
Поједине пјесме на овом сајту су
уско везане за нашу историју. Рецимо и то да
су управо гуслари били ти који су вијековима преносећи
епске пјесме са кољена на кољено очували
добар дио
наше историје и обичаја. Поједине
пјесме на овом сајту вуку коријене још од Косовске битке 1389.
године а неке и раније. Многе пјесме
спјеване у народу су доживјеле и модерније
обраде, тако је пјесмама које су прије биле без музичке
пратње додата музика. Такве промјене су одраз
времена у коме живимо и које захтијева стална
прилагођавања. Смисао је остао исти
што је најбитније, иако треба настојати да се
пјесма забиљежи и задржи
у њеном изворном и првобтином облику јер тако има највећу
вредност.
 |