

Вазнесење Господње - Спасовдан

Вазнесење
Господње
се обиљежава
четрдестог дана после Васкрса. Празник се још зове Спасовдан, јер се
тога дана завршила Христова улога спасења људи која је била везана
за његов боравак на земљи. Спасовдан се увек празнује четвртком.
Четрдесетог дана
после васкрсења Христовог његови ученици налазили су се за трпезом.
Тада им се Христос јавио
и заповједио: Идите по
свему свету и проповедајте Еванђеље сваком створењу. Ко поверује и
крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен(Мк. 16, 15 - 16).
Христос им обећа да ће им послати Духа Утешитеља да
би могли да обаве соју божанску мисију.
Наредио
је да не одлазе из Јерусалима, него да ту
чекају силазак Духа Светога. Рекао им је још да је Свети Јован
крштавао водом, али ће они бити крштени Духом Светим. Само тако ће
моћи да кроз читав свијет
пренесу име господа Исуса Христа, којим ће спасавати и
свеколико човечанство, без обзира на језик и
национално порекло.
Повео је потом
Христос своје ученике и Пресвету Богородицу на Маслинску Гору близу
Јерусалима. Кад су тамо стигли Христос подиже руке и све их
благослови, а затим се на очиглед свих њих поче узносити на небо.
Посматрали су га све дотле док га један облак не заклони од њихових
очију. Тако се Господ Исус Христос, завршивши дело спасења, вратио
Богу оцу на небесима.
Док
су они погледом тражили Вазнетог Господа, приђоше им два анђела и
рекоше: "Што стојите и гледате на небо. Овај Исус који се узмнесе на
небо, опет ће једнога дана изненада доћи, као што га видосте да иде
на небо." (Дела ап. 1,11).
Тако
је прошао и последњи тренутак земаљског заједништва Господа Исуса
Христа са својим ученицима и Богомајком Пресветом богородицом. Није
им остало ништа друго него да се врате у Јерусалим, како им је
Господ наредио, и да чекају Духа Светога.

Спасовдан је и слава
града БеоградаОд када је
деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус
престонице.Ова стара заветна Слава симболично
указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и
веру у будућност.
Највећи
историјско-правни документ српске средењевјековне
државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349.
године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.

|